Teritorijalna organizacija Gorske službe spasavanja Srbije

GSS Srbije sačinjavaju iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši, paraglajderisti,… – ljudi iz sveta svih planinarskih disciplina i ekstremnih sportova. Služba nije centralizovana, već je organizovana po teritorijalnom principu u stanice raspoređene na čitavoj teritoriji Srbije. Stanice su zadužene za uspostavljanje modernog i funkcionalnog sistema zaštite i spasavanja, s akcentom na osiguravanju bezbednosti i spasavanju ugroženih na teritoriji opštine/okruga na kojoj je stanica GSS-a nadležna.

Trenutno postoje stanice GSS u Beogradu, Kruševcu, Knjaževcu, Boljevcu i Požegi, dok su u ostalim mestima GSS stanice u postupku formiranja. Prema planu razvoja službe, očekuje se da broj GSS stanica na teritoriji Srbije do kraja 2017. godine bude 26.

Proces formiranja GSS stanice

Uspostavljanje i opremanje GSS stanica je dugoročan proces koji zahteva konstantan i intenzivan rad. Pre svega, formiranje stanice podrazumeva postojanje odgovarajućeg broja spasilaca, sa odgovarajućim zvanjima u svim spasilačkim specijalnostima. To znači da je prvi korak povećavanje broja spasilaca kroz redovne godišnje Osnovne kurseve GSS Srbije, ali i usavršavanje spasilaca kroz napredne obuke u službi.

Bitan preduslov je i postojanje prostorija stanice – kancelarije za administrativno-pravne poslove, prostorije za održavanje sastanaka (predavanja, edukaciju i obuke) i magacinskog prostora predviđenog za čuvanje spasilačke opreme. Prostorije i magacin službe su, po pravilu, i polazišno mesto za sve spasilačke vežbe i intervencije. U magacinu je neophodno da postoji oprema za izvođenje svih spasavanja iz domena službe: spasilačke uniforme, oprema za pružanje prve i hitne medicinske pomoći, oprema za transport povređenog (odgovarajući broj formacijskih nosila za sve uslove u kojima se spasavanja izvode), oprema za pristup povređenom (u svim uslovima: od pristupa u opštim planinskim uslovima, preko pristupa po snegu i ledu, do vertikalnih uslova, kada se za pristup koristi isključivo uže i specijalna oprema za kretanje po njemu), oprema za utopljavanje povređenog, oprema za postavljanje spasilačke instalacije (veliki broj komada tehničke opreme koja se koristi isključivo za izvođenje spasilačkih intervencija), oprema za komunikaciju (analogni i digitalni ručni i automobilski radio primopredajnici, žični i bežični sistemi za komunikaciju na steni i u speleološkim objektima, signalne baklje, signalne dimne zavese, signalne raketice i ostala sredstva koja se koriste za pouzdanu komunikaciju i signalizaciju među spasilačkim ekipama), oprema za orijentaciju (GPS prijemnici visoke tačnosti, preciznosti i otpornosti, kako bi mogli da rade i u najgušćim šumama i kanjonima sa najstrmijim stranama, topografske karte terena na kojima se aktivnosti izvode, busole i sl.)… Naravno, neophodno je da se kod magacina nalazi i parking prostor za vozila stanice.

Postojanje vozila koja su u vlasništvu stanica Gorske službe je uslov koji drastično utiče na mogućnost spasilaca da se brzo i pravovremeno odazovu na svaki poziv u pomoć. Zahvaljujući terenskim vozilima omogućeno je da ekipa stigne brzo do krajnje tačke dokle se može stići vozilom, a od koje se do povređenog sa opremom na leđima dolazi peške.

Tek kad su navedene stavke realizovane, može se reći da je proces obrazovanja stanice u jednoj sredini doveden kraju i da je od tog momenta stanica u velikoj meri sposobna samostalno da se nosi sa svim zadacima, bez potrebe na znatno oslanjanje na stanicu Beograd, koja je u ovom trenutku najoperativnija stanica u zemlji u pogledu mogućnosti da samostalno i potpuno izvede kompletnu akciju spasavanja na svakom terenu.

Naravno, po uspostavljanju svih stanica, i dalje ostaje da se kod najobimnijih akcija spasavanja (u slučaju većih prirodnih katastrofa, ozbiljnijih udesa, padova vazduhoplova, kompleksnih spasilačkih akcija u steni ili jami, masovnih pretraga terena za nestalim licima, ali i u slučajevima proglašenja vanrednih stanja i vanrednih situacija) angažuju svi raspoloživi kapaciteti službe; spasioci, oprema i vozila iz svih stanica upućuju se na mesto nesreće.

Kao što se iz navedenog može zaključiti, proces formiranja GSS stanice je dugotrajan i zahteva veliku podršku lokalne samouprave i organizacija u vidu materijalne i nematerijalne pomoći za realizaciju školovanja spasilačkog kadra u malim sredinama, snabdevanja stanice opremom neophodnom za izvođenje spasavanja u različitim sredinama, pronalaženja prostorija i vozila za potrebe GSS stanice i dr. U toku 2013. godine izvedeno je uključenje spasilaca u rad opštinskih, gradskih i okružnih štabova za vanredne situacije u sredinama u kojima to nije već učinjeno. Na ovaj način će se ubrzati formiranje i razvoj GSS stanica i podići na visok stepen mogućnosti ovih stanica za izvođenje spasavanja u različitim domenima na lokalnom nivou.

Nadležnosti stanica

U nadležnost svake stanice GSS-a spada preduzimanje mera, postupaka i aktivnosti za postizanje i održavanje mogućnosti za izvođenje:

Kontinuirani rad GSS Srbije na prevenciji i spasavanju bazira se na uspostavljanju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja na nepristupačnim terenima, koji je u saglasnosti sa Zakonom o vanrednim situacijama Republike Srbije i sistemom zaštite i spasavanja na teritoriji naše zemlje, što podrazumeva uspostavljanje standardizovane obuke spasilačkog kadra, jedinstvenog sistema licenciranja spasilaca za spasavanje u svim uslovima, povezivanje za svim elementima zaštite i spasavanja u zemlji, povezivanje u sistem obaveštavanja i javljanja u slučaju nesreća i dr.

Stanica Beograd GSS Srbije ima specifičnu ulogu u realizaciji ciljeva i zadataka GSS Srbije i razvoju sistema zaštite i spasavanja na nepristupačnim terenima. U nadležnost stanice Beograd GSS Srbije trenutno, pored zadataka koja svaka stanica ima, spada još i: definisanje tehnika, procedura, postupaka za izvođenje spasavanja u svim uslovima, planiranje i uspostavljanje teritorijalnog sistema funkcionisanja GSS Srbije, licenciranje spasilaca za izvođenje spasavanja u svim uslovima, analiza bezbednosnih rizika na nepristupačnim terenima i analiza mogućnosti za reakciju u slučaju nesrećnih događaja, razvoj i unapređenje spasilačkih tehnika.